Otvoreno pismo Dr Lukovića

Otvoreno pismo Dr Lukovića

Otvoreno pismo Direktoru Lekarske Komore Srbije

Dr Tatjana,

Postoje ljudi sa kraćim i dužim pamćenjem, a pošto ja pripadam ovima drugima, to sam imao potrebu da Vam se obratim na ovaj način, smatrajući pri tom da je potpuno legitimno i da ne urušava ugled Komore iznošenje mišljenja jednog njenog člana  koje ima za cilj da popravi položaj lekarske struke u celini.

Vama je poznato da sam u periodu početak 2009 do početka 2010, kada sam dao ostavku bio član Odbora za primarnu zaštitu privatne lekarske prakse kako na nivou Regiona, tako i na nivou Republike. Pošto sam sagledao položaj lekara privatnika uz punu saglasnost (jednoglasnu) našeg Udruženja lekara privatnika u Čačku pokrenuo inicijativu za poboljšanje tog stanja. Inicijativa je upućena po proceduri našem Regionalnom odboru, gde je takođe prihvaćena solidnom većinom (postoji zapisnik) i upućena na Republički odbor. O njenoj sudbini nije vredno sad da pričamo jer i za to postoji zapisnik .

Zašto Vam se sad obraćam. Jednostavno da podsetim šta smo tada tražili:

  1. Obavezuje se Direktor Lekarske Komore Srbije da ispolji značajno veću aktivnost u smislu staranja o ugledu članova Komore, ugledu same organizacije kao i kreativnijem i autoritativnijem odnosu prema ostalim učesnicima u sistemu zdravstvene zaštite: ministarstvu zdravlja, fondu zdravstvenog osiguranja, zdravstvenom savetu, SLD… Ukoliko nije u stanju da ispuni ovakva očekivanja neka da neopozivu ostavku.

Uvaženi kolega Dr Tahir Zatrić je ovaj prvi zahtev koji se u izvornom smislu odnosio na to da se od Vas kao Direktora Komore tražilo da tada aktuelnom ministru stavite do znanja da iza vas stoji 28000 članova Komore, kao i da on svoju arogantnu i posprdnu retoriku prema Komori znatno ublaži, da se na isto skrene pažnja Sekretaru Republičkog Fonda, znatno ublažio… Niste imali snage da javno kažete da se te strukture prema Vama arogantno ponašaju i ne slušaju Vaše sugestije. Jednostavno ste poštovali one koji su partijski nalagali „da se ne talasa“. I sad neki odbor hoće da kvari sreću. Da ste tad umesto da razbijate taj odbor ( od dvanaest članova sedam je dalo ostavku), poslušali naš savet mnogo bi spremnije zdravstvo u celini, a i društvo, dočekali neslavnu epidemiju gripa, koja je poput snega „pustila da zveri pokažu svoj trag“. Konfuzija, sumnje u krađu, neprijatnost su sve kroz šta je prošlo 28000 lekara. I umesto onda da se opametite, da priznate svoj prethodni položaj – ćutanje, jer se to od vas traži sa samog vrha političke lestvice. Preispitajte svoju odgovornost za nečinjenje.

Dalje,

  1. Radi suzbijanja preteranog upliva politike u rad Komore tražimo da se na sajtu Komore svi učesnici koji rukovode organima Komore pojave sa svojim CV-ima na kojima bi se jasno označila i njihova partijska pripadnost.

Znate li u čemu je velika ironija ovog našeg drugog zahteva? Vi ste nas napali sa „podobnim“ partijskim kadrovima iz Vojvodine (Dr Bulatović i koliko se sećam mada nisam siguran da li ona pripada Vojvodini-Dr Mihajlović koje ste pridobijali za sebe sitnim privilegijama), a koliko sam obavešten zadnje dve godine ste upravo sa njima ratovali da očuvate jedinstvo Komore i gde ste? Znači da snosite odgovornost za političku nesposobnost u smislu vođenja politike unutar organizacije i drugi aspekt je u nesposobnosti da procenite svoje kadrove. Svedoci ste i sami da su ovi „novi“ dobili izbore upravo na priči o departizaciji, a da li će vlast očuvati meriće se između ostalog i po tome koliko su u ovome uspeli. Ovaj stav smo predložili mi koji nismo ni u jednoj partiji (proverite) i koji struku smatramo svojim životnim opredeljenjem. Pokazali ste se kao politički autsajder i time ste sebe diskvalifikovali za mesto na kome se nalazite. Pardon, tad ste rekli : „ Da vam ne pada na pamet da tamo –nekom- pričate u kojoj ste partiji“. Znali smo mi Dr Tatjana da Komorom vladaju „podobni kadrovi“ iz DS i G17 plus i verujte bilo nam je muka od svega.

Treću tačku smo namerno stavili na to mesto i ako nam je ona bila glavna, jer smo znali da svako čudo traje neko vreme pa i DS i G 17 (mada za njih počinjemo da verujemo da su večni):

  1. Tražimo izmene Statuta Komore u skladu sa Zakonom o komorama zdravstvenih radnika kojima bi se obezbedilo ravnopravno učešće u radu i  odlučivanju članova Komore koji profesiju zdravstvenog radnika obavljaju u državnim zdravstvenim ustanovama ili privatnoj praksi. Pored toga zahtevamo od rukovodstva Komore da aktivno radi na suštinskoj integraciji private prakse u sistem zdravstvene zaštite i njen ravnopravni status sa državnim sektorom.

Nešto najmonstruoznije i najlicemernije što često čujem od našeg delegata u Odboru je da se u Komori intenzivno radi na ovom problemu. Zamislite trkača koji umesto da pet godina trči i za to vreme stigne dokle stigne, on to isto radi u mestu. Umesto da je blizu Meseca, on se „ukucava“ tamo gde trči u mestu i tone u zemlju. I nema ga. Ne vidi se. Politički mrtvac. Da smo hrabrije društvo, samo malo hrabrije, poput nekih komšija, na površinu bi izašle brojne kriminalne afere vezane za zdravstvo na koje smo ukazivali ( Kupovina sanitetskih vozila, Vakcina protiv gripa, trgovanje listama čekanja za pregled na Onkološkom institutu u Novom Sadu, trgovanje citostaticima, adatptacije mnogih zdravstvenih ustanova, nabavka rastvora za dijalizu u Kraljevu itd… itd….. ). Iz ovog našeg zahteva sledi jasan stav da se sve koruptivne promene zaustave realnim poslovanjem u kome će i cene usluga biti realne, a ne dogovorne. Zašto smo mi privatnici dvadeset i dve godine od naše legalizacije i dalje građani drugog reda. Ja upravo idem u penziju kao takav. Neetičnost, korupcija, nestručnost, nebriga za pacijente i mnogo toga drugoga svoje izvorište imaju u gore navedenoj nejednakosti.

Sledeće smo tražili:

  1. U slučaju da se ovakvi odnosi u Komori ne izmene bićemo prinuđeni da tažimo da se obezbede dva nezavisna fonda od novca koji uplaćujemo za rad Komore. Novac koji uplaćuju lekari privatnici treba da im bude dostupan za raspolaganje u okviru akcija na nivou privatne prakse.

Tražili smo zasebnu Komoru za privatnike. Nije nam dato. Tražili smo u Skupštini dva veća sa pravom vete i nije nam dato. Svuda preglasavanje i naš položaj koji treba da zavisi od nečije dobre volje. Kad se setim da sam trebao da zavisim od Vaše dobre volje naježim se. A vi niste najgori. Znali smo zašto to tražimo. Sredstva koja su uplaćena  hteli smo da ulažemo u promociju privatne prakse, u pomoć pojedinim ordinacijama kad je to neophodno ili za njihovo kreditiranje… Znali smo da ako nemamo nikakva sredstva o kojima ćemo sami odlučivati da će se ona trošiti neracionalno i u suprotnosti sa našim interesima. I bili smo u pravu. Kako čujem ona će da budu  uložena u kupovinu objekta. To je još jedan razlog što se osećam jadno. Pokraden mi je glas, jer je majorizovan. Sad ćete da mi po mom dubokom ubeđenju otmete novac koji sam uplaćivao po „nečijoj“ proceni, za „neke“ potrebe. Jasno se vidi da je suma uplaćivana za članarinu predimenzionirana,  jer je velika količina novca držana na štednji, zatim štampanje licenci, koje ste u skladu sa političkim trenutkom podelili i pre nego što su ih svi dobili. (Uzgred, pitali ste me zašto nisam došao na dodelu licence kad ste gostovali u Čačku. Odgovor je: Jer moja supruga tad nije bila dobila licencu, koja nije bila gotova i ja sam na taj način izrazio svoj protest.) (?). Elitističko štampanje lista koji je sadržajno više nego opskuran sa Vašim slikama iz svih mogućih uglova. Mnogo je toga, a nadam se da ćemo o tome saznati više u nekim budućim vremenima.

Prema tome, uljuljkani u dremežu arogantne vlasti niste hteli da čujete poruku neću da kažem razuma, jer bi to zvučalo prepotentno, ali poruku onih nad kojim ste vršili svoju vlast. Njihovo viđenje da imate političkog sluha moralo je da u Vama alarmira političko biće. Imali ste potpuno pogrešnu reakciju.

Potrudite se da posle ovoga moga pisma opet nemate pogrešnu procenu. Ja mislim da ste Vi politički mrtvac kome niko nije saopštio da je odavno bilo vreme da sam ode. Nema Vam DS, oni iz G17 ili URS će da se, ako već nisu, prepakuju i vi ostajete na vetrometini. I umesto da neko drugi odgovara za ne sprovođenje suštinskih reformi u zdravstvu, moralne dekadencije i svekolikog propadanja, Vi ćete biti taj dežurni krivac. Mada mislim da ako se to desi i neće biti nezasluženo.

Dugo sam razmišljao da li da Vam napišem ovo pismo, jer se bojim da ne bude shvaćeno kao “seirenje“ nad politički mrtvom čoveku ili još gore da me neko uvrsti u „nove“, ali način na koji ste pripremali i vodili sednicu Odbora na kome smo Vam izneli sve napred navedeno sa iskrenim namerama, obavezuje me da Vas podsetim da je zbog svega gore iznetog a ne prihvaćenog, vreme da se bar dostojanstveno povučete.

Vaša procena je Vaše pravo. I kao što sam svoju dušu spasao onda kada sam rekao šta mislim na samom Odboru, tako i ovo smatram korektnim potezom, a Vi pri tom apstrahujte moje izrazito negativno mišljenje o Vama i trudite se da realno razmislite. Ovakvo mišljenje imam i o kameleonima koji su u vašem okruženju i koji već odavno mnogo ružnije pričaju o vama, ali u kuloarima.

Sad je valjda jasno što me neki ovde u mojoj sredini poštuju i što su me „i ako nisam normalan“ po nekom Vašem kriterijumu, a koji ste izneli pred jednim našim članom, predložili za članstvo u Odboru.

Ovo pismo pošto je otvoreno biće prosleđeno na nekoliko adresa, kao i sva prepiska koja proistekne iz njega.

Mihailo Luković

Slični projekti