Udruženje privatnih doktora medicine i stomatologije Čačka > Aktivnosti > Inicijative > Predlog stavova Posebnog odbora RLKCZS za primarnu zdravstvenu zaštitu u privatnoj praksi

Predlog stavova Posebnog odbora RLKCZS za primarnu zdravstvenu zaštitu u privatnoj praksi

Predlog stavova Posebnog odbora RLKCZS  za primarnu zdravstvenu  zaštitu u privatnoj praksi vezano za inicijativu Udruženja lekara i stomatologa  Čačka.

 

  1. Obavezuje se Direktor Lekarske Komore Srbije da ispolji značajno veću aktivnost u smislu staranja o ugledu članova Komore, ugledu same organizacije kao i kreativnijem i autoritativnijem odnosu prema ostalim učesnicima u sistemu zdravstvene zaštite: ministarstvu zdravlja, fondu zdravstvenog osiguranja, zdravstvenom savetu, SLD… Ukoliko nije u stanju da ispuni ovakva očekivanja neka da neopozivu ostavku.

Obrazloženje: Prošlo je više od tri godine od formiranja Komore a ona još prolazi kroz fazu oraganizaciono-tehinčkih aktivnosti, uz jasno izražene neusaglašenosti  pa i konflikte  između pojednih nivoa njenog oraganizovanja: centralna komora – regionalne komore – stručne službe.

Nakon tri godine Komora nije okončala aktivnosti oko dopunskih izbora za skupštine regionalnih komora i ako je po statutu /član 63. stav 3/, bila dužna da to uradi nakon upisa članstva. Ovo je proizvelo čitav niz posledica a najznačajnija je odsustvo šireg uključivanja članova Komore u njen rad. Stvorena je neprirodna situacija da aktivnosti  u skupštini Komore i u skupštinama regionalnih komora obavljaju jedni te isti članovi, pa su morali preuzeti previše funkcija  u raznom organima Komore. Ovo je deprimiralo njen rad kao i protok informacija i aktivnost

28.000 članova Komore, koji sa pravom očekuju mnogo više od organizacije koja je isčekivana sa velikim nadama…

Tokom proteklih godina, više puta se resorni ministar veoma grubo obraćao rukovodstvu Komore i prozivao ga a da posle toga nije usledio odgovor. Ako je u pravu, rukovodstvo Komore treba da preispita vlastitu odgovornost pa i da podnese ostavku, a ako nije bio u pravu rukovodstvo Komore koje zastupa tako impozantan broj intelektualaca moralo je istim medijima i na sličan način ostro da demantuje napad.

Previše je tolerancije, anemičnosti i kaskanja za događajima koji su od životnog značaja za članove Komore. To se upadljivo ispoljilo kod situacije nastale nakon donošenja Instrukcije o dopunskom radu.To je akt, koji je donet ishitreno i potpuno neutemeljeno bez ikakve konsultacije lekarske komore. Instrukcija koja je svakom ko iole poznaje stanje u našem zdravstvu bila jasna da neće zaživeti, da će odložiti i samo zakomplikovati rešenje. To je uostalom i proteklih, skoro godinu dana njene primene, prakasa i pokazala. Međutim, rukovodstvo Komore nije imalo atoritativnosti da snažno istupi ispred 28 000 lekara i da odbrani ono u šta je bilo sigurno i time se dokaže pred svojim članstvom i odbrani svoju kompetentnost pred očima javnosti. Umesto toga zadovoljilo se stidljivim otklonom prema Ustavnom sudu i ako je u suštini bilo svesno da to znači samo amortizovanje situacije i njeno odlaganje ad acta…

Nažalost ovakva situacija se nastavila ponavljati od izazova do izazova. Tako je bilo i sa uredbom o uvođenju fiskalizacije u samo  jedan segment zdravstva, što je delovalo krajnje razočaravajuće na nas u privatnoj praksi. Tako je bilo i kod svih ostalih propisa i zakonskih rešenja vezanih za zdravstvo koja se donose i bez javne rasprave i bez konsultacije lekarske komore!

A šta tek reći o eventualnoj, a u suštini neophodnoj, inicijativnosti u pokretanju brojnih pitanja koja se tiču aktuelnog stanja  u zdravstvu a posebno predstojećih dogadjaja i neizvesnosti sa kojima će se ovako organizovan sistem zdravstvene zaštite suočiti u budućnosti. Šta je sa pitanjima zaduženja, finansijskih tokova i trošenja u zdravstvu. Šta je sa kontrolom tih tokova, mogućnostima racionalizacije i odgovornosti u trošenju zdravstvenog dinara na svim nivoima. Kakva je pozicija u svemu tome Fonda zdravstvenog osiguranja u smislu odgovornog trošenja i stavaranja uslova za ugovaranje i nagrađivanje prema radu. Šta je sa pitanjima razvoja pozitivnih konkurentskih odnosa u radu kolega u državnom sektoru i stvaranja uslova za valorizaciju  njihove uspešnosti i kvaliteta rada na slobodnom tržištu ulaskom u nefavorizovan odnos sa privatnim sektorom. Gde su u svemu tome interesi društva i interesi onih koji su u poziciji da moraju da budu korisnici takvog sistema zdravstvene zaštite. Zašto se toleriše neprimeren, maćehinski odnos prema privatniom sektoru kada su iskustva u evropskim sistemima zdravstva sastvim drugačija. Kakve su predpostavljene konsekvence kada tako glomazan, neorganizovan, neefikasan, favorizovan a dobrim delom i razmažen sistem bude prinudjen da posluje po zakonima ekonomije, zarade, profita, svopstvenih ulaganja, poslovnih rizika i objektivne zavisnosti od korisnika usluga?!

To su, iz našeg ugla gledano, jako dramatični predstojeći događaji koji će potencijalno urušiti ono što je društvo u ovakvoj besparici uložilo  u ovaj segment, uvažavajući njegov poseban društveni značaj.

Rukovodstvo LK ne sme dozvoliti da se ova organizacija pretvori u privezak u sistemu zdravstva koji ima samo estetsku  i organizacionu vrednost bez suštinskog uticaja. Na tim relacijama se mora pojaviti samokritičnost i pozitivan otklon. Na to ga obavezuje statut Komore, masovnost i impozantna intelektualna struktura članstva ali i ogromna materijalna sredstva koja se u Komoru slivaju a ne koriste u funkciji predhodnih zapažanja.

  1. Radi suzbijanja preteranog upliva politike u rad Komore tražimo da se na sajtu Komore svi učesnici koji rukovode organima Komore pojave sa svojim CV-ima na kojima bi se jasno označila i njihova partijska pripadnost.

Obrazloženje: Dnevna politika sa manje ili više uspeha uvek želi da se infiltrira u sve strukovne organizacije kako bi ih pridobila za svoje ciljeve. To je njihovo legitimno, političko pravo i način njihove političke borbe na političkoj sceni. Takođe je legitimno pravo svakog lekara da bude član ove ili one partije. Sve dok odnos snaga vezan za partijsku pripadnost u okviru Komore približno odgovara odnosu snaga na političkoj sceni u društvu, a da se to može videti na sajtu Komore, možemo biti mirni da je upliv politike relativno podnošljiv u protivnom  imamo problem. Zamislite partiju koja na javnoj sceni ima recimo 10% ili 15% biračkog tela ili manje a u Komori zastupljna na rukovodećim mestima sa recimo 60% ili 70%. Takva situacija  bi vremenom vodila otupljivanju kritičnosti i neprimerenoj toleranciji po principu “ne talasati”.

Mi smo jednostavno strukovna, interesna organizacija i upliv politike mora biti minimalan.

Za ovakve principe rukovodstvo Komore treba da se zalaže i kada su u pitanju istaknute funkcije svih učesnika u sistemu zdravstvene zaštite.

  1. Tražimo izmene Statuta Komore u skladu sa Zakonom o komorama zdravstvenih radnika kojima bi se obezbedilo ravnopravno učešće u radu i  odlučivanju članova Komore koji profesiju zdravstvenog radnika obavljaju u državnim zdravstvenim ustanovama ili privatnoj praksi. Pored toga zahtevamo od rukovodstva Komore da aktivno radi na suštinskoj integraciji private prakse u sistem zdravstvene zaštite i njen ravnopravni status sa državnim sektorom.

Obrazloženje: Aktuelni Statut Komore je u suprotnosti sa članovima 16 i 18 Zakona o komorama zdravstvenih radnika. Ukoliko bi se izbori za LK obavili po važećem statutu, privatna praksa ne bi imala svoje predstavnike ili eventualno simboličan broj. Kriterijum iz člana 26 Statuta, gde se na dvesta upisanih članova Komore bira jedan delegat Skupštine uz zajedničke izborne liste doveo bi do potpune majorizacije i izopštavanja privatnika iz LK.

To što trenutno i ima nešto privatnih lekara u Komori je zahvaljujući prethodnoj Statutarnoj odluci koju je doneo Odbor za pripremu konstituisanja i početak rada LKS imenovan od strane Ministarstva zdravlja. Tom statutarnom odlukom bilo je garantovano participiranje 30 lekara iz privatnog sektora u Skupštini LKS, a izborne radnje poverene Privatnoj lekarskoj komori. Ovakvim zakonskim rešenjem je postignuto da i privatni sektor učestvuje u radu LKS, pa čak i pojedine regije u Srbiji gde ima vrlo malo privatnih lekara. Međutim, već na prvoj sednici novoformirane Skupštine LKS i pored argumentovanih sugestije i primedbi privatnih lekara Statut je izmenjen po principu majorizacije, odnosno preglasavanjem od strane uglavnom nedovoljno informisanih, a delom i nezainteresovanih kolega iz državnog sektora.

Lekari privatnici su bili svesni ovakvih ishoda i zalagali su se za ravnopravnost i pre konstituisanja zajedničke komore. Znali su da će način na koji je ista formirana vrlo brzo pokazati manjkavosti u praksi. Već na prvom koraku imali smo i praktičan primer. Prvo smo izmenama pomenute Statutarne odluke izbačeni iz budućeg učešća u Komori, a u postojećem sastavu neargumentovano se diskredituju predlozi iz privatne prakse. To je bilo uočljivo i kroz odnos Komore prema uvođenju fiskalizacije, a posebno tokom inicijative koju je pokrenuo Regionalni odbor za primarnu zaštitu u privatnoj praksi za Južnu i Istočnu Srbiju, a vezan za ocenu ustavnosti člana 29 Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji je u koliziji sa članom 82-84 Zakona o monopolskom ponašanju. Naišli smo na neargumentovano nerazumevanje i tek naknadnom inicijativom rukovodstva Komore, nesporazum je prevaziđen, ali je jasno stavljeno do znanja da mi zavisimo od nečije dobre volje, pa u tom kontekstu, smatramo da nismo ravnopravni i da treba obezbediti zakonske pretpostavke da se to ispravi. Samo kolegijalnost i razumevanje nisu zakonski mehanizmi.

Previše je otvorenih pitanja kada je u pitanju privatna lekarska praksa u našem sistemu zdravstvene zaštite, a najozbiljnija je svakako potpuna neusaglašenost između zakonskog statusa i stvarnog, praktičnog pozicioniranja. Privatna praksa je neravnopravna, zanemarena, podcenjena do granica potpune diskreditacije od strane onih koji su zaduženi za njen razvoj, a to je Ministarstvo zdravlja ali i rukovodstvo LK, jer se radi o 3000 njenih čllanova…

Praktično privatna lekarska praksa je prepuštena sama sebi, a uz to je evidentno predmet zloupotrebe od strane kolega iz državnog sektora kroz nelegalan dopunski rad i kroz uglavnom grubo sankcionisanje onih pacijenata koji se odluče da koriste usluge private prakse. U ovakvim okolnostima jasno je da ima puno pitanja koja bi trebalo pokrenuti i po prioritetima aktuelizovati. Ovo članovi Komore iz privatne prakse s pravom očekuju od rukovodstva Komore.

Kada su u pitanju izmene Statuta to treba da odradi pravni tim Komore jer su za to kompetentni i plaćeni, a ostala pitanja statusa private prakse u sistemu zdravstvene zaštite moraju postati prioritetne teme u programima aktivnosti LK.

Promene su neophodne za dalje normalno funkcionisanje Komore, jer ćemo u protivnom i dalje imati Komoru nejednakih i neravnopravnih.

  1. U slučaju da se ovakvi odnosi u Komori ne izmene bićemo prinuđeni da tažimo da se obezbede dva nezavisna fonda od novca koji uplaćujemo za rad Komore. Novac koji uplaćuju lekari privatnici treba da im bude dostupan za raspolaganje u okviru akcija na nivou privatne prakse.

Obrazloženje: Sredstva koja uplaćuju privatnici iznose blizu 20 miliona dinara na godišnjem nivou. Ne mislimo da se neko tim parama rasipa, međutim one nisu u promociji privatne prakse. Mi imamo potrebu za promocijom privatne prakse i njenim postavljanjem na onaj nivo koji zaslužuje. Da bi smo to postigli moramo se obraćati onima koji znaju da lobiraju i da vode te kampanje, jer mi živimo od svog ličnog rada i nemamo vremena niti mogućnosti da lično učestvujemo u tome. Ne treba zatvarati oči pred ovom činjenicom. Svako ko realno sagledava stvari zna da u državnom zdravstvu sledi racionalizacija kadrova i da će doći do prelaska tih kadrova u privatni sektor. Kako bi to bilo manje traumatično za njih i za nas koji smo već u privatnoj praksi, isto se mora pripremiti. Problemima treba ići u susret, a ne trčati za njima.

  1. Mišljenja smo da će se pomak u aktivnisti  i statusu Komore ostvariti samo ukoliko se reguliše pitanje profesionalizacije obavljanja nekih funkcija u organima Komore i to: direktora, predsednika Upravnog odbora, predsednika Regionalnih lekarskih komora i predsednika Izvršnih odbora Regionalnih komora s tim da se pri tom mora voditi računa o zastupljenosti lekara iz državnog i privatnog sektora.

Potrebno je, radi što adekvatnijeg angažmana članova Komore iz privatnog sektora da se materijalni troškovi članova Komore iz privatnog sektora nadoknađuju po skali koja je drugačija u odnosu na lekare iz državne prakse, jer su oni u privilegovanijem statusu u smislu angažmana, jer lekari iz privatnog sektora  moraju da zatvore ordinacije  kada su angažovani u Komori .

Možda će nam neko posle ovoga prigovoriti da želimo svoju nezavisnu Komoru. Mi jesno mišljenja da su najsrećnije rešenje dve odvojene Komore, jer se radi o interesno-strukovnoj organizaciji. Pobornici jedne Komore insistiraju na strukovnom karakteru zaboravljajući pri tom da postoji Srpsko lekarsko društvo kao strukovna organizacija, te da Komora pre svega ima za cilj interesno organizovanje. Interesi vlasnika i interesi zaposlenih se jako razlikuju. Međutim, naterani smo da u smislu zakonske obaveze prihvatimo ovakvu Komoru i mi smo to i uradili. Sad  se borimo za svoja prava, jer očigledno je da oni koji su 50 godina vaspitavali političku elitu su uspeli da joj nametnu stav da je privatna inicijativa sama po sebi sumnjiva i da uvek mora da bude pod kontrolom. Ako ne može ovako, onda onako, a ako ne može ni tako, onda majorizacijom. Nosioci zdravstvene zaštite u državi Srbiji su sa aspekta vlasništva sama država i lekari, stomatolozi, farmaceuti i drugi zdravstveni radnici privatnici.

 

Novi Pazar, 26.10.2009.
Predsednik Odbora, Dr Tahir Zatrić, internista

Slični članci

Comments are closed.